Da li je moguce

Da li je moguce da kada pada kisa, u osam ujutru ne mozete naci taksi u Novom Sadu?
Verovali ili ne, jutros smo moj sin i ja pokušavali 25 minuta da pozovemo taksi, zvali smo na desetine puta sva taksi udruzenja u nasem gradu. Prava sramota! Šta je uzrok ovom problemu, mozda kisa koja pada u oktobru, osam ujutru ili nesto trece? Sta bi bilo da je padala kisa i da je bilo dva, tri sata posle ponoci? Uglavnom taksija nigde. Pitam se da li postoji način da taksisti profesionalno rade svoj posao? Posebno me je zapanjilo što svi kojima sam se požalila imali su isti odgovor: pada kiša pa ih nema na ulicama.
Sva sreca pa taksi retko koristim tako da ovo i nije najbitniji problem u mom životu. Mnogo je važnije da su sudovi prestali sa štrajkom i da pravda opet neće izostati.
Što se tiče ostalih institucija tu vam sve zavisi od službenika. Recimo ako je referent za kredite na godišnjem, bolovanju ili slobodnim danima vi ništa ne možete da uradite dok se on ne vrati na posao ista situacija je i u katastru. Ostaje nam jedino da se molimo bogu da godišnji odmori, bolovanja i slobodni dani referenata neće dugo trajati. Jako je komplikovano da neka druga osoba iz tih institucija pogleda vas predmet, zahtev i da vam odradi odmah posao. Pored svih ovih problema ne primećujemo kako nam je hladno, radijatori su mlaki a i šta hoćemo kad nije ispod nule a i konstantna nervoza podiže nam telesnu temperaturu. Lepa vest je da se pojavio novi odevni predmet ĆEBOOGRTAČ. Može i baka da vam saštrika ali mislim da je jeftinije da kupite kod kineza. Pošto smo se tako lepo obukli nema zime za nas. Dragi moji krenimo u nove radne pobede.

Trista godina Petrovaradinske tvrdjave

Dragi moji sugradjani,
danas je poseban dan u nasem gradu. Slavimo jedan poseban rodjendan?
Kakva je razlika izmedju Salzburga i Novog Sada?
Primeticete velika!
Za razliku od nas, stanovnici Salzburga znaju kakvo bogatstvo imaju. Njihova tvrdjava zivi, ponosno cuva svoju lepotu i duh predjasnjeg vremena ostaje zarobljen njenim ulicama.
Nasa tvrdjava lici na ostarelu damu koja nema ni volje ni snage da se ulepsava i dici. Vekovno bogatstvo nestaje pred nasim ocima a mi samo nemo posmatramo. Zamislite nasu tvrdjavu u drugacijem ruhu. Recimo pored umetnickih ateljea i restorana da imamo butike, malu trznicu, vinarije, zlatare, stare zanate, turisticko razgledanje, modne revije, koncerte, tematske veceri i sve ono sto nude druge tvrdjave u Evropi. Zamislite da se kojim slucajem i nasa tvrdjava kao posebna atrakcija nadje u nekom turistickom vodicu. Da, ostaje nam samo da zamisljamo. Stvarnost je bolno siva, da li cemo jednog dana nasim unucima pricati kako je ovde bila jedna tvrdjava koja je trista godina odolevala vremenu i osvajacima a mi smo je za samo nekoliko desetina godina unistili.
Dragi moji sugradjani trgnimo se i ucinimo nesto za nas grad i nasu tvrdjavu. Sacuvajmo dusu naseg grada. Sacuvajmo nasu posebnost.