Krediti

Glavna tema ovih meseci su stambeni krediti. Nekada kada sam ja studirala banke su zaista bile institucije, danas ne znam sta su. Sve one godine obrazovanja kao da su bile uzalud. Ucili su nas da je glavna uloga banke da slobodna novcana sredstva stanovnistva plasira u privredu, da banka nikad ne moze da propadne jer uvek postoji razlika izmedju aktivne i pasivne bankarske kamate i da je banka uvek u plusu. Vreme koje je iza nas pokazalo je da je teorija jedno a praksa nesto sasvim drugo. Secam se ucili su nas da stedimo pa je sasvim normalno bilo da nam u bankama poklanjaju kasice, nije to bilo tako davno pre nekih tridesetak godina. Nasi roditelji su kupovali stanove na stambene kredite koje su uspesno otplatili. Pitam se sta ce biti sa ljudima koji danas dizu kredite. Ako se upustite u avanturu koja se zove stambeni kredit zelim vam puno srece. Danas je vecina nasih kupaca na kredit, interesantno je da ti kupci nikako da kupe stan, meseci se nizu a oni nikako da realizuju svoju kupovinu. Banke postavljaju nemoguce zahteve, ne zna se ko je vise u problemu kupac ili prodavac. Postavljam pitanje : da li je iko uzeo u obzir koliko kosta nas radni sat, da li se iko zapitao da u agencijama rade visoko obrazovani ljudi. Svaki majstor sebi daje za pravo da vam naplati 10 eura svoj radni sat, koliko treba mi da naplatimo sve one terene sa kupcima koji nisu doveli do realizacije posla krivicom banke. Da li je normalno da odobravanje kredita traje nedeljama a o isplati necu ni da govorim, da li je normalno da u jednom savremenom drustvu ta procedura traje od 45 do 60 dana. Da li su stambeni krediti jedna velika sarena laza?
Prosudite sami.

Jedan obican dan

Nekad mi se cini da svi dani lice jedni na druge. Cela nedelja je tako brzo prosla da nisam ni osetila. Vreme leti i cini mi se kao da se to desava mimo mene. Neka nova bora podseti me na godine koje su prosle. U mojim mislima ja sam uvek ista. Pokusavam naci trag u beskraju.
Ne dozvoljavam da me sivilo dana oneraspolozi. Svi vi koji ste na poslu stanite za trenutak, pustite da zvuci isceznu, pomislite na vasu srecnu misao i u tih 60 sekundi uzivajte.
Malo je nas koji uzivaju u svom poslu, zato izborite se da radite ono sto volite.
Nas dan je uvek razlicit, jedan investitor je danas prokomentarisao da mi stalno nesto jedemo, cak je primetio da je to uvek neko pecivo. Ja u sali kazem da je nama najveci problem sta cemo jesti na poslu. Predlazemo perece za dorucak, jabuke za uzinu, caj u pauzama a ako ostajete do uvece rucajte sa nekim ko ce vas oraspoloziti. Da, mi ostajemo uglavnom do uvece, nama ne smeta ni kisa, ni vetar, ni sneg, ni ledena gradilista po kojima idemo. Mi smo uvek tu za vas.

Budimo se

Ovo me posebno raduje, u mom odsustvu ovde su reci potekle.
Godjo gde si?
Pridruzujem se diskusiji, ima nas kojima je tesko cutati. Jednu recenicu uvek pamtim: "Ja sam rekla i svoju savest spasila". Mislim da uvek treba reci, naravno voditi racuna da ne povredimo nikog. Nekad je bolja korisna laz nego istina. Cesto sam dolazila u situaciju da odlucim sta je laz a sta istina i uvek sam verovala svom instiktu. Svi mi duboko u sebi znamo sta je istina. Reci teku oko nas i zato ne verujte svemu sto cujete. Obratite paznju na boju glasa, izraz lica, nacin na koji vam neko nesto prica. Jedina istina koja se ne moze sakriti je ljubav. Dozvolite da vas drugi vole, to je privilegija.