Krediti

Glavna tema ovih meseci su stambeni krediti. Nekada kada sam ja studirala banke su zaista bile institucije, danas ne znam sta su. Sve one godine obrazovanja kao da su bile uzalud. Ucili su nas da je glavna uloga banke da slobodna novcana sredstva stanovnistva plasira u privredu, da banka nikad ne moze da propadne jer uvek postoji razlika izmedju aktivne i pasivne bankarske kamate i da je banka uvek u plusu. Vreme koje je iza nas pokazalo je da je teorija jedno a praksa nesto sasvim drugo. Secam se ucili su nas da stedimo pa je sasvim normalno bilo da nam u bankama poklanjaju kasice, nije to bilo tako davno pre nekih tridesetak godina. Nasi roditelji su kupovali stanove na stambene kredite koje su uspesno otplatili. Pitam se sta ce biti sa ljudima koji danas dizu kredite. Ako se upustite u avanturu koja se zove stambeni kredit zelim vam puno srece. Danas je vecina nasih kupaca na kredit, interesantno je da ti kupci nikako da kupe stan, meseci se nizu a oni nikako da realizuju svoju kupovinu. Banke postavljaju nemoguce zahteve, ne zna se ko je vise u problemu kupac ili prodavac. Postavljam pitanje : da li je iko uzeo u obzir koliko kosta nas radni sat, da li se iko zapitao da u agencijama rade visoko obrazovani ljudi. Svaki majstor sebi daje za pravo da vam naplati 10 eura svoj radni sat, koliko treba mi da naplatimo sve one terene sa kupcima koji nisu doveli do realizacije posla krivicom banke. Da li je normalno da odobravanje kredita traje nedeljama a o isplati necu ni da govorim, da li je normalno da u jednom savremenom drustvu ta procedura traje od 45 do 60 dana. Da li su stambeni krediti jedna velika sarena laza?
Prosudite sami.