Jelka je okicena

Malo smo pozurili, jelka je okicena. Zurka je ipak u subotu a povod cemo vec smisliti.
Nekako svi zurimo da udjemo sto pre u novu godinu. Valjda nas je stara izmorila i smorila. Ja licno merim godinu od septembra do septembra, nova godina je samo mali prekid u mojoj godini. Elem, napravili smo raspored rada za praznike, okitili kancelarije i svi smo bogu hvala dobro raspolozeni.
Juce sam prosla Zmaj Jovinom ulicom, osecaj je bio fantastican, kao da prolazis kroz plavi tunel. Mrak je pokrio grad a iznad nasih glava bilo je plavo nebo od lampiona. Zaista da zastane dah, uvek pomislim kako je nas grad zaista lep. Putujuci po svetu imala sam prilike da vidim sve male i velike gradove ali nas grad je nesto posebno. Godine prolaze, mi starimo a on je sve lepsi i lepsi. Mi Novosadjani uvek smo bili nekako posebni. Volim taj osecaj kada se vracam u moj grad. Stalno negde zurimo a da ni sami ne znamo gde. Imati jos jednu novu stvar, koja posle par minuta je vec proslost. Posvetiti svoj zivot vecnoj trci za novcem, besmisleno, zar ne? Juce sam uhvatila taj carobni trenutak na ulici mog grada. Pokusajte, dovoljno je malo dobre volje. Pozovite nekog ko vam je drag i odvedite ga u grad, popijte solju caja u cajdzinici u Laze Teleckog, prosetajte do Dunavskog parka i jedno vece bice lepa prica. Setite se tih malih lepih setnji, ne kostaju nista a daju ogromnu snagu.