Sta je odluka? Po meni veliko olaksanje. Cesto se mucimo postavljajuci sebi pitanje da li smo uradili pravu stvar ili ne. Najveca greska je "Greska odlozenih odluka". Svaki put kad sam odlagala donosenje odluke problem je rastao i rastao i na kraju to vise nije bio samo problem nego krizna situacija. Neke odluke su me vratile unazad, ali opet bi iste donela. Mislim da je najveci problem lista prioriteta. Nas su ucili da su porodica, ljubav, istina, pravda, dostojanstvo, ponos, sloboda...najbitniji u zivotu. Jos uvek verujem u to. Mozda je to razlog sto je kod mene donosenje odluka vrlo brzo, instiktivno ih donosim, reagujem u sekundi i nikad ali nikad ne razmisljam o posledicama. Zbog tog svog ponasanja vrlo cesto platim visoku cenu ali ne mucim sebe satima, danima, godinama sa jednim te istim problemom. Treba nauciti verovati sebi. Osluskivati svoje unutrasnje bice i ne raditi stvari po svaku cenu. Od silnog straha da nas neko ne povredi skrivamo se, pretvaramo, glumimo ono sto nismo i u dubini duse osecamo balast takvog zivota. Moj moto je reci istinu ali ne povrediti druge. Moraju postojati granice, ako ih jednom predjete povratka nema, zato u raspravama, duelima, sukobima budite dostojanstveni i sacuvajte i sebe i svog protivnika. Udahnite duboko, razmislite da li ce vas odgovor napraviti stetu preko koje se nece moci preci. Osobina o kojoj se tako malo prica ovih godina, koja polako iscezava je DOSTOJANSTVO. Lepi maniri ne kostaju nista. Ona narodna poslovica "lepa rec i gvozdena vrata otvara" uvek radi.
Mislim da smo na pragu novog doba, opet imamo crvene pasose, ukidaju nam se vize, mocicemo da putujemo po svetu bez torture koju smo prolazili ovih godina. Prosle godine moja porodica je resila da ide na skijanje u inostranstvo, vize smo dobili samo koliko traje aranzman niko nije racunao da do destinacije treba stici da se u tom slucaju gubi ceo jedan dan u odlasku i povratku i da umesto osam dana skijanja vi imate sest. Mi smo ipak poseban narod, krenuli smo dan ranije, vozili celu noc i ujutru bili na ski stazi. Sa ogromnim mucenjem smo obukli ski cipele posto su nam noge bile otecene od 12 stati konstantne voznje ali mi smo se taj dan skijali. Mi smo uspeli, pogled sa 3200m nadmorske visine nema cenu. Radujem se ovom ukidanju viza, zato donesite odluku da ce te na prolece videti neki grad Evrope koji do sada niste, sve se moze kad se hoce. Donesite odluke u staroj godini kako bi se one ostvarile u novoj.
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
No comments:
Post a Comment